+381 (21) 452 632
Email: nsk22@mts.rs
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
да заробе противничког краља, придржавајући се правила шаховске игре.
KREĆU NŠK JUNIORI RAPID TURNIRI !!!
Završen prvi NŠK juniorski blic
Rezultati turnira u brzopoteznom šahu „NŠK blic“ – 8. april 2024.
POČINJU DEČIJI ŠAHOVSKI TURNIRI U NŠK-u !
НОВОСАДСКИ
ШАХОВСКИ КЛУБ
То је клуб континуираног рада и постојања под истим именом, те обимне шаховске активнсти и врхунских резултата.
Садашњи Новосадски шаховски клуб основан је 12. фебруара 1922. године и није доживео судбину претходна три покушаја, јер није прекидао своју активност све до данас. Поменутог дана, на иницијативу Јована Рајковића (1872-1950), Жарка Огњановића /1889-1957) и Бошка Мештеровића (1890-1960), одржана је „седница за конституисање клуба“. У руком писаном оригиналном записнику, који се чува у архиви клуба, наводи се да је скуп одржан у сали хотела “Царица Јелисавета“ (данас хотел „Војводина“), да је присуствовало преко 40 љубитеља шаха, да је за првог председника изабран Ј. Рајковић, да су усвојена правила клуба (статут) и донете остале одлуке. Одмах по оснивању покренут је веома активан шаховски живот, па је Нови Сад, уз Загреб и Љубљану, а касније и Београд, постао шаховски центар Краљевине Југославије.
Одмах по оснивању клуба организован је турнир за првенство града. Прво су одигране квалификације, а затим, од 2. до 29. априла 1922. године, и двокружни финални турнир са 11 најбољих новосадских играча. После велике борбе заједнички су на циљ стигли Жарко Огњановић и Александар Нићифор, испред А. Розенберга, Ј. Крамера, Л. Бизама, и других. Тако је започета једна лепа и дуга традиција која траје до данашњих дана. Одиграно је 89 првенствених турнира до сада (2021.), а у листу победника уписано је преко 50 имена. Највише титула освојио је Николај Кулжински (1899-1974), чак 14, а иза њега је Антон Деже (1940-1991) са 11 титула. Највећи број наступа забележили су, легендарни др Радослав Илијћ (1894-1980) и Красоје Нотарош (1946), који су учествовали на 46 шампионата узастопно!
Први међуградски меч НШК је одиграо у Суботици 16. марта 1924. са екипом тамошњег клуба. Меч је, како извештава тадашња штампа, после велике борбе завршен нерешено – 6:6. Био је то први шаховски сусрет такве врсте у Војводини, а вероватно и у целој Србији. Званично међуклупско првенство Краљевине Југославије први пут је организовано 1925. године и до Другог светског рата одиграно је 12 такмичења. НШК је учествовао седам пута и имао је веома запежену улогу. Четири пута је играо у финалу (тада се играло по куп систему), но на жалост ниједном није победио. Три пута је изгубио (1925, 1936/37 и 1939/40), а 1934. финални меч није одигран. После рата, клуб је пет пута био државни првак (2008, 2011,2012, 2013 и 2015) и седам пута освајао државни куп. Женска екипа је то остварила једном (1979), а мушка шест пута (2001, 2002, 2003, 2010, 2012 и 2015).
Током своје дуге историје НШК је био домаћин и многим светским шаховским величинама, а неки од њих су постали и почасни чланови клуба. Све су то чувена шаховска имена, а међу њима и пет светских првака: Александар Аљехин (1931), Маја Чибурданидзе (1986), Михаил Таљ (1990), Анатолиј Карпов (2005) и Борис Спаски (2006). Остали почасни чланови су Геза Мароци (1922), Борислав Костић, (1925), Флоренсио Кампоманес (1984), Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић (1997), Александар Матановић, Борислав Ивков и Љубомир Љубојевић (2002). На крају, треба истаћи да је НШК један од оснивача Шаховског савеза Новог Сада.
ОСВОЈЕНИ ТРОФЕЈИ
ПРИЧА О ШАХУ
Ово је једна од варијанти чувене шаховске легенде, која се вечито препричава, понекад са другим именима.
Када је индијски цар Схерам упознао и научио да игра шах, био толико одушевљен игом, да је желео да доведу човека који је измислио шах како би га лично наградио. Проналазач шаха је био, скромно одевен учењак Сета. Цар му је рекао како је одушевљен игом и жели га богато наградити. Рекао је како може да бира било коју награду, јер је он цар великог царства и толико је моћан и богат да му може сваку жељу испунити. После кратког ћутања, Сета му је одговорио како ће му жељу саопштити сутра.
Сутрадан, када је сета дошао пред цара, одговорио му је како би желео жито.
– Жито? – зачуђујуће је питао цар – Колико хоћеш жита? Колико џакова, кола, амбара… Сета му је рекао да жели да му се на прво поље шаховске табле стави једно зрно пшенице, на друго 2 зрна, на треће 4 зрна, и тако даље, да се на свако наредно шаховско поље стави два пута већа количина него на претходном пољу и тако да се испуни цела шаховска табла.
Цар је схватио како је жеља сувише скромна, и помало љут, је одговорио Сети како ће му бити награда испоручена у току дана. Сета се само насмешио и отишао. Касније тог дана, цар је питао слуге да ли је исплаћено жито Сети и добио је одговор како дворски математичари још увек рачунају колико жита треба испоручити и да ће то завршити тек рано ујутру.
Следећег дана када су математичари израчунали дошли су пред цара и саопштили му тај чаробан број. Тај број је толико велик да није у вашој моћи, господару, испоручити обећану награду, рече математичар. У свим вашим амбарима нема толико зрна колико треба испоручити Сети. Нема га довољно ни у житницама целог царства. Нема га толико ни на свим пространствима земље.
Ако желите испоручити обећану награду, тада наредите да се сва земља претвори у оранице, наредите да се исуше сва мора и океани, наредите да се отопи сав лед и снег који покрива далеке јужне и северне крајеве. Нека сва та пространства буду засејана пшеницом. И све то, што роди на тим пољима, наредите да дају Сети, тек тада би он добио своју награду.
Цар је запањено пратио речи математичара и упита га који је тај чудовишни број. Математичар му рече: 18 446 744 073 709 551 615 (самнаест квадрилиона четири стотине четрдесет шест трилиона седам стотина четрдесет четири билиона седамдесет три милијарде седам стотина девет милиона пет стотина педесет једна хиљада шест стотина петнаест).
Ако у једном кубном метру пшенице стаје приближно 15.000.000 зрна жита. То значи, да би Сета требао добити 12.000 км3 жита, а сам амбар би био висине 300 000 000 км, што је једнако путу од Земље до Сунца и назад.
Тако велики број се добија због брзог раста степена, односно експоненцијалне функције. Док се код линеарног раста и низа 2, 4, 6, 8, 16, 18, 20, 22… бројеви крећу нагоре, али су изузетно лако појмљиви, код експоненцијалног раста и низа 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128… бројеви се у почетку исто крећу нагоре као и код линеарног раста, али се затим врло брзо одвајају и достижу све веће и веће вредности. Изгледа, да тај раст, при брзом закључивању, наш мозак ни не узима у обзир, све док не досегне неслућене границе.
