Милутин Мића Рајковић (1912 – 1974), предратни комунистички активиста и учесник НОБ-а, син оснивача клуба Јована..После рата је био високи функционер нове власти На челу клуба био је у првој послератној години, када је обновљен редован рад. У младости је био један од најбољих новосадских играча и имао је титулу шаховског мајстора. Организатор је првог послератног шампионата Новог Сада и Првог првенства СФРЈ у Новом Саду 1945. године.

Јован Бељански Лала, (1901 – 1982), револуционар, носилац Партизанске споменице. Народни херој, После рата биран је у значајне политичке форуме (био је посланик у Савезној скупштини и Скупштини Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије). Био је председник клуба од 1947 – 1950. године. У том периоду НШК је био екипни вицешампион СФРЈ (1947) и одигран је масовни меч између грађана Новог Сада и ЈНА на 1050 табли, што је тада био светски рекорд (1950).

Максим Макса Неранџић (1917 – 1977), дипломирани економиста, највећи део свог радног века провео је у Привреној комори Војводине. Председник НШК-а је био у два наврата, од 1956 – 1968. и од 1971 – 1975.године. Неранџић је био на челу клуба, чак 16 година. Заједно са Гвозденцем допринео је решењу питања просторија (1957) и преселење у садашње просторије у Пашићевој улици (1971). За време његовог другог мандата НШК је постао стабилан прволигашки клуб.

Вељко Комленовић (1932 – 1997), као правник био је ангажован на значајним дужностима у секретаријату унутрашњих послова у Зрењанину и Новом Саду, а после пензионисња, био је један од познатијих новосадских адвоката. Председник клуба био је од 1975-1981 године. Такође, дуго година је био на челу Шаховског савеза Војводине. Најзаслужнији је за подизање на врхунски ниво чувених новосадских велемајсторских турнира, који су у време његовог председниковања достигли светски ниво. У време његовог мандата организован је и један од најјачих шампионата Југославије, 30. јубиларн (1975), а касније је био председник Организационих одбора 40 и 50. шампионата у Новом Саду и Нови Сад је добио свог првог велемајстора Петра Поповића (1982).

Антон Деже, (1940 – 1991), дипломирани правник, радни век провео у БФЦ и ДДОР Нови Сад. Био је и један од најбољих наших шахиста и играчка легенда НШК-а, са далеко највише одиграних партија за клуб. Имао је титулу интернационалног мајстора. Председник клуба је био од 1982-1983 године. У том периоду организован је један од највећих турнира у Новом Саду – Осми октобарски велемајсторски турнир (1982).

Дејан Живанац, (1939 – 2016), дипломирани правник, радни век углавном провео у органима покрајинске власти. Више од пола века је био члан клуба. Био је председник клуба од 1985 – 1988 године, а касније дугогодишњи председник Скупштине клуба. За време његовоп мандата клуб је био стабилан прволигаш и успешно су се одвијали организациони послово око Олимпијаде у Новом Саду.

Владимир Шишка, (1950 – 2021), успешан пословни човек, велики љубитељ спорта, који је у периоду свог привредног успона био главни ослонац новосадског спорта. Велики је допринос дао за разовј одбојке и стоног тениса, а волео је и помагао и друге спортове. Био је председник клуба од 1992-1993 године. Био је дугогодишњи председник Спортског саваеза Новог Сада. За време његовог мандата клуб је поново стабилизован.

Милорад Мића Лазић, (рођен 1958), дипломирани економиста, сав досадашњи радни век провео у електропривреди, где и сада ради. Био је председник клуба од 1994 – 2000. године Најзаслужнији је за обнову просторија клуба, фасаде клупске зграде у Пашићевој улици и организацију клупског живота у тешким деведесетим годинама. Као председник клуба и председник Шаховског савеза Новог Сада (1992-1994) организовао је неколико велемајсторских турнира и 50. јубиларно првенство Југославије. Обновио клубски живот и заједно са Станком Јовићем, најзаслужнији је за стварање врхунске велемајсторске екипе, па је НШК, један од најуспешнијих клубова у земљи. Био је члан Извршног одбора Шаховског савеза Југославије. После истека мандата председника клуба, изабран је за директора клуба и на тој функцији до данас даје велики допринос редовном раду клуба, одржавању врхунске такмичарске екипе и целокупном шаховском животу града.

Красоје Нотарош, (рођен 1946) ФИДЕ мајстор,шаховски судија и шаховски публициста, са богатим и бројним шаховским активностима кроз чланство у многим стручним телима шаховских организација од клупског до државног нивоа. Његово име је деценијама синоним за Новосадски шаховски клуб и шах у Новом Саду. Члан је клуба од 1958.године и цео свој живот је посветио НШК-у, у којем је и провео највећи део свог радног века. Био је и остао кохезиона снага многих НШК-ових генерација. Водио и организовао чувена клупска такмичења, категорне и брзопотезне турнире. Осим организационих активности, био је дуго година и стандардни првотимац и учесник многих великих међународних турнира. Уз др Радушка Илијћа рекордер је по броју наступа на првенствима Новог Сада (46 наступа), а 9 пута је био и првак Града. Чак 31 пут је учествоваона првенствима Војводине (такође рекорд) а одиграо је више хиљада турнирских партија.Добитник је „Спартакове награде“, највећег спортског признања у Војводини. Најсазлужнији је што се протеклих неколико деценија, води и чува богата арихива клуба и што је својим угледом и ауторитетом утицао да се клупских обавеза и активности прихвате људи који су могли доприности опстанку и раду клуба. Дугогодишњи је члан Управе Клуба на разним функцијама, а за председника клуба изабран је августа 2022. године.