УПРАВА
НОВОСАДСКОГ ШАХОВСКОГ
КЛУБА
Већ више од две деценије спорт, а првенствено шах, прецизније шаховски клубови, као мали и некомерцијални спорт, на овим просторима зависе, пре свега, од ентузијазма појединаца и подршке спонзора. Протекле две деценије, и НШК је имао црно-беле периоде материјално-финансијске подршке свог рада. Клуб су углавном носили људи који дубоко верују у вредност ове јединствене традиције рада, резултата и квалитета. Највећу унутрашњу подршку клуб има од самих играча, који дуго година играју заједно и имају пуно разумевање за неизвесна времена у животу шаховских клубова.
АКТУЕЛНА УПРАВА
НОВОСАДСКОГ ШАХОВСКОГ КЛУБА
Красоје Нотарош
Проф др Војислав Петровић
Милорад Лазић
УПАВНИ ОДБОР
НОВОСАДСКОГ ШАХОВСКОГ КЛУБА
Станко Јовић
Миодраг Јевтић
Александар Ковачевић
Томислав Ракић
*
Миодраг Јевтић и Красоје Нотарош су највећи део свог радног века провели у НШК-у
Радни договор председника (Лазић) и секретaра (Нотарош)
Ривали, сарадници и пријатељи Милорад Лазић и Станко Јовић
ПРЕДСЕДНИЦИ
НОВОСАДСКОГ ШАХОВСКОГ КЛУБА
Јован Јоца Рајковић (1872 – 1950), успешан послован човек свог времена (трговина, банкарство, позориште), један од оснивача клуба.. Био је председник НШК-а у два наврата, од његовог оснивања 1922 – 1929. и други пут од 1938 – 1941. године. Био је једна од најзначајних личности Новосадског шаховског клуба и баш захваљујући његовом раду, почео је организовани шаховски живот у Новом Саду, а НШК је добио неопходну стабилност, коју одржава све до данас. У време његовог мандата, 1923. године, организован је Други аматерски национални турнир, тада најзначајније такмичење у држави и започета је дугогодишња традиција одржавања шампионата града.
Др Радослав Радушко Илијћ (1894-1980), један од најпознатијих новосадских адвоката. Био је председник НШК-а у периоду 1929 – 1938. године.Сав свој дуги животни век посветио је шаху и био је најпопуларнији председик клуба. Више од пола века наступао је на разним такмичењима и рекордер је по броју учешћа на шампионату града – 46 пута узастопно. У време када се налазио на челу НШК.а у Новом Саду је организован Други шампионат Краљевине Југославије (1936) и два пута је гостовао светски шампион Др Аљехин, почасни члан клуба (1930 и 1936).
Милутин Мића Рајковић (1912 – 1974), предратни комунистички активиста и учесник НОБ-а, син оснивача клуба Јована..После рата је био високи функционер нове власти На челу клуба био је у првој послератној години, када је обновљен редован рад. У младости је био један од најбољих новосадских играча и имао је титулу шаховског мајстора. Организатор је првог послератног шампионата Новог Сада и Првог првенства СФРЈ у Новом Саду 1945. године.
Драгољуб Гвозденац (1913 – 1995), правник, у свом радном веку био је ангажован у раду на крупним државним пословним системима (електропривреда, Покрајинско извршно веће, „Дунав-Тиса-Дунав“). Био је председник клуба у три наврата, први пут 1945-1947, затим 1954-1956 и трећи пут 1984-1985. године.Десет година био је на челу Шаховског савеза Војводине. У свом првом мандату много је допринео оживљавању рада клуба и организацији Првог шампионата СФРЈ (1945). У другом мандату је заслужан за коначно решавање питања просторија клуба у Дунавској 8 (1957).
Јован Бељански Лала, (1901 – 1982), револуционар, носилац Партизанске споменице. Народни херој, После рата биран је у значајне политичке форуме (био је посланик у Савезној скупштини и Скупштини Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије). Био је председник клуба од 1947 – 1950. године. У том периоду НШК је био екипни вицешампион СФРЈ (1947) и одигран је масовни меч између грађана Новог Сада и ЈНА на 1050 табли, што је тада био светски рекорд (1950).
Данило – Данко Фогел, (1923-2012), дипломирани политколог, новинар и публициста. Аутор је књиге о Јеврејским заједницама, Учесник је НОБ-а и носилац Партизанске споменице. У Новом Саду је био ангажован у новинској кући “Дневник”. Био је председник клуба у периоду 1950-1954 године.
Максим Макса Неранџић (1917 – 1977), дипломирани економиста, највећи део свог радног века провео је у Привреној комори Војводине. Председник НШК-а је био у два наврата, од 1956 – 1968. и од 1971 – 1975.године. Неранџић је био на челу клуба, чак 16 година. Заједно са Гвозденцем допринео је решењу питања просторија (1957) и преселење у садашње просторије у Пашићевој улици (1971). За време његовог другог мандата НШК је постао стабилан прволигашки клуб.
Лајош Лајко, (1919 – 2016), грађевински инжињер, радио на железници (реконструкција железнице Новог Сада и изградња нове станице, градио мостове (“Жежељов мост”), а касније био функционер у новосадској општини и Покрајини. Председник клуба је био од 1968 – 1971 године. У његовом мандату НШК се преселио у Пашићеву улицу и после дуже паузе поново постао прволигаш.
Вељко Комленовић (1932 – 1997), као правник био је ангажован на значајним дужностима у секретаријату унутрашњих послова у Зрењанину и Новом Саду, а после пензионисња, био је један од познатијих новосадских адвоката. Председник клуба био је од 1975-1981 године. Такође, дуго година је био на челу Шаховског савеза Војводине. Најзаслужнији је за подизање на врхунски ниво чувених новосадских велемајсторских турнира, који су у време његовог председниковања достигли светски ниво. У време његовог мандата организован је и један од најјачих шампионата Југославије, 30. јубиларн (1975), а касније је био председник Организационих одбора 40 и 50. шампионата у Новом Саду и Нови Сад је добио свог првог велемајстора Петра Поповића (1982).
Проф. др. Војисилав Петровић, (рођен 1951), цео свој досадашњи радни век је посветио професерском раду на ПМФ у Новом Саду. Председник клуба је био од 1981 – 1982. Има титулу ФИДЕ мајстора и био је дугогодишњи првотимац клуба. Најмлађи је председник у историји НШК-а. Тренутно је председник Скупштине клуба.
Антон Деже, (1940 – 1991), дипломирани правник, радни век провео у БФЦ и ДДОР Нови Сад. Био је и један од најбољих наших шахиста и играчка легенда НШК-а, са далеко највише одиграних партија за клуб. Имао је титулу интернационалног мајстора. Председник клуба је био од 1982-1983 године. У том периоду организован је један од највећих турнира у Новом Саду – Осми октобарски велемајсторски турнир (1982).
Тихомир Ацкета, (1925 – 2008), учесник НОБ-а, касније запослен у органима безбедности. Дугогодишњи функционер клуба, а председник је био од 1983 – 1984. године, у периоду обавезних једногодишњих мандата. У време док је био на челу клуба организован је Десети октобарски веле,мајсторски турнир (1984) и поднета је иницијатива за организацију Олимпијаде у Новом Саду.
Дејан Живанац, (1939 – 2016), дипломирани правник, радни век углавном провео у органима покрајинске власти. Више од пола века је био члан клуба. Био је председник клуба од 1985 – 1988 године, а касније дугогодишњи председник Скупштине клуба. За време његовоп мандата клуб је био стабилан прволигаш и успешно су се одвијали организациони послово око Олимпијаде у Новом Саду.
Проф. др. Зоран Стојановић, (1930 – 2010), радни век провео на Универзитету у Новом Саду као професор и декан на Пољопривредном факултету, а потом и ректор.новосадског Универзитета. Председник клуба био је од 1988 – 1992. године. Може се рећи да је био један од најагилнијих шаховских активиста. Поред ангажовања у НШК-у, био је председник шаховских савеза Новог Сада и Војводине, а једно време је вршио и дужност председника ШС Србије). У једном мандату био је и председник Спортске асоцијације Новог Сада. У време његовог председниковања у НШК-у, органзована је 29. шаховска Олимпијада, највећа спортска приредба која је икада одржана у Новом Саду и он је обављао значајну функцију председника Извршног одбора Олимпијаде (1990).
Владимир Шишка, (1950 – 2021), успешан пословни човек, велики љубитељ спорта, који је у периоду свог привредног успона био главни ослонац новосадског спорта. Велики је допринос дао за разовј одбојке и стоног тениса, а волео је и помагао и друге спортове. Био је председник клуба од 1992-1993 године. Био је дугогодишњи председник Спортског саваеза Новог Сада. За време његовог мандата клуб је поново стабилизован.
Томислав Ракић, (рођен 1934), инжењер инорматике, радио у информатичким кућама у Београду и Новом Саду. Иако је био један од наших најталентованијих шахиста догурао је “само“ до првог велемајсторског бала. Има титулу интернационалног мајстора и добитник је националне спортске пензије за сребрну медаљу на првенству Европе. Био је и члан извршног одбора ШС Југославије и савезни селектор. Председник клуба је био од 1993 – 1994 године.
Милорад Мића Лазић, (рођен 1958), дипломирани економиста, сав досадашњи радни век провео у електропривреди, где и сада ради. Био је председник клуба од 1994 – 2000. године Најзаслужнији је за обнову просторија клуба, фасаде клупске зграде у Пашићевој улици и организацију клупског живота у тешким деведесетим годинама. Као председник клуба и председник Шаховског савеза Новог Сада (1992-1994) организовао је неколико велемајсторских турнира и 50. јубиларно првенство Југославије. Обновио клубски живот и заједно са Станком Јовићем, најзаслужнији је за стварање врхунске велемајсторске екипе, па је НШК, један од најуспешнијих клубова у земљи. Био је члан Извршног одбора Шаховског савеза Југославије. После истека мандата председника клуба, изабран је за директора клуба и на тој функцији до данас даје велики допринос редовном раду клуба, одржавању врхунске такмичарске екипе и целокупном шаховском животу града.
Станко Јовић, (рођен 1947) као грађевинац и дипломирани економиста, свој богати радни век је провео на пословима пројектовња у систему Нафтагаса и Љубљанске банке, а руководиo je и стамбеном задругом «Рафинерија». Као велики заљубљеник у шаховску игру несебично је помагао многе шаховске идеје и програме. Председник клуба је од 2000. године до 2022. године, а обављаo и дужност председника Шаховског савеза Новог Сада, Био је и члан Извршног одбора Шаховског савеза Југославије. Заједно са Мићом Лазићем најзаслужнији је за стварање садашње такмичарске екипе НШК-а у којој су и сви НШК-ови велемајстори (Поповић, Лазић, Шолак, Ковачевић, Илинчић ..).
Красоје Нотарош, (рођен 1946) ФИДЕ мајстор,шаховски судија и шаховски публициста, са богатим и бројним шаховским активностима кроз чланство у многим стручним телима шаховских организација од клупског до државног нивоа. Његово име је деценијама синоним за Новосадски шаховски клуб и шах у Новом Саду. Члан је клуба од 1958.године и цео свој живот је посветио НШК-у, у којем је и провео највећи део свог радног века. Био је и остао кохезиона снага многих НШК-ових генерација. Водио и организовао чувена клупска такмичења, категорне и брзопотезне турнире. Осим организационих активности, био је дуго година и стандардни првотимац и учесник многих великих међународних турнира. Уз др Радушка Илијћа рекордер је по броју наступа на првенствима Новог Сада (46 наступа), а 9 пута је био и првак Града. Чак 31 пут је учествоваона првенствима Војводине (такође рекорд) а одиграо је више хиљада турнирских партија.Добитник је „Спартакове награде“, највећег спортског признања у Војводини. Најсазлужнији је што се протеклих неколико деценија, води и чува богата арихива клуба и што је својим угледом и ауторитетом утицао да се клупских обавеза и активности прихвате људи који су могли доприности опстанку и раду клуба. Дугогодишњи је члан Управе Клуба на разним функцијама, а за председника клуба изабран је августа 2022. године.