In memoriam фм Мујагић Рамо

У Новом Саду у 82. години живота престало је да кауца срце фиде мајстора Мујагић Раме. Муја, како су га звали шаховски пријатељи, био је скроман и тих човек. Био је цењен као врстан познавалац шаховске теорије, али превише мирољубив да би постигао резултате адекватне његовом таленту.

Рођен је у сиромашној и многочланој породици у страшно време Другог светског рата, 17. новембра 1943. године, у месту Острожац, које се налази код Цазина у Босни и Херцеговини. Нажалост, убрзо је оболео од дечје парализе, која је после дуготрајног лечења, оставила последице на његово здравље. По завршетку рата његова породица је колонизирана у Бачко Ново Село у општини Бач, где је завршио основно образовање и један део средњег. Кад је постао пунолетан, будући да је био неспособан за физички рад, схватио је да на селу нема будућност, и преселио се у Нови Сад. Убрзо је постао члан Новосадског шаховског клуба, где је стекао бројне пријатеље, а шах му постао саставни део живота. У почетку се издржавао радећи разне повремене послове, а онда се, захваљујући шаховским пријатељима, запослио као телефониста у новосадском Текстилном комбинату, што му је омогућило да се посвети шаховском усавршавању. Средином деведесетих година отишао је у инвалидску пензију.

Муја је научио шах као 20-годишњак, али је шаховске категорије лако освајао, да би 1967. освојио титулу мајсторског кандидата, која је у то време била врло цењено звање. Први велики успех постигао је 1969. године на отвореном првенству Београда када је поделио прво место са Абрамовићем и Ж.Николићем у конкуренцијипреко 100 играча из тадашње Југославије. Исте године, играјући за свој ШК Партизан, Телеп, у Војвођанској лиги сензационално је победио на првој табли Велимировића, Марића и Брадваревића. Највећи успех постигао је освајањем титуле првака Војводине 1989. године, а првак Новог Сада био је два пута: 1971. и 2003. Титулу ФИДЕ мајстора Мујагић је освојио тек 1981. године, иако му је раније неколико пута измицала. Наредне 1982. године освојио је бал за интернационалног мајстора на међународном турниру у Тринецу (тада Чехословачка), а други 1988. на међународном турниру новосадске Војводине када је поделио 1-3 место са им Јовић Љубомиром и Еперјеши Ласлом.

Мујагић је одлично познавао теорију отварања и био стручњак за све врсте завршница. Умео је да игра оштро, али је пред крај каријере, ређе наступао и био склон ремизирању. У аналима новосадског шаха остаће забележено име Раме Мујагића као човека који се упркос тешким условима у којима је живео, сачувао ведар дух и оптимизам који је преносио на своје пријатеље. Слава му!

Партија је играна на првенству Новог Сада 1975. године.

(Саставио Славко Станојевић)