+381 (21) 452 632
Email: nsk22@mts.rs
Отишао је последњи Господин светског шаха
Са поносом истичемо да је Борис Спаски био гост и Почасни члан Новосадског шаховског клуба. Те 2006. године, НШК је био домаћин највећих шаховских легенди: Борис Спаски, Анотолиј Карпов, Лајош Портиш, Светозар Глигорић, Лотар Шмит ….Остаје дивна успомена на дружење у просторијама клуба и нашем лепом Новом Саду.
„Спаски је рођен 1937. године у Лењинграду и од малих ногу препознат као чудо од шаха. Освојио је титулу велемајстора са 18 година, а дебитовао је на турниру кандидата 1956. (Амстердам) са 19 година. Иако је Спаски показао огромно обећање, пропустио је наредна два циклуса Светског првенства пошто није успео да се квалификује за међузонално такмичење. Међутим, наставио је потрагу за шаховском круном осам година касније.
Након што је победио Кереса (1965), Гелера (1965) и Тала (1965) у мечевима кандидата, Спаски је стекао право да изазове Тиграна Петросијана за светску титулу. Иако је Борис изгубио меч у Москви 1966. године, он се изборио и три године касније победио Петросијана у њиховом реваншу.
Спаски је држао титулу до 1972. године, када је славно изгубио од Бобија Фишера у Рејкјавику, једном од најзначајнијих мечева у историји шаха.
Симбол ривалства између САД и СССР-а током Хладног рата, „Утакмица века“ одржана је у Рејкјавику, на Исланду, и похвалила се рекордним наградним фондом од 250.000 долара, што је мање од награда у другим спортовима. Обрачун између Американца и Совјета изазвао је неупоредиво медијско праћење, уз присуство великих медија. Утакмица је преношена пред 50 милиона гледалаца. Такмичење је трајало 21 партију, а Фишер је победио са 12½ до 8½, поставши једанаести светски шампион у шаху. Ова победа избацила је шах у центар пажње масовних медија.
Спаски је наставио да се такмичи на највишем нивоу, нарочито доспевши у полуфинале кандидата 1974. и финале 1977. године.
Двоструки шампион СССР-а (1961. и 1973.), Спаски је играо за совјетски тим на седам шаховских олимпијада (1962–1978), освојивши тринаест медаља (екипно и појединачно) и постигао 69 поена у 94 утакмице (+45−1=48).
Независан дух и прави шаховски уметник, Спаски се осећао ограниченим совјетским системом. Године 1976. емигрирао је у Француску са својом трећом супругом, постао француски држављанин 1978. и касније је представљао Француску на три олимпијаде (1984–1988) на првој. 2012. године Спаски се вратио у Русију.
Први истински универзални играч, Спаски није био специјалиста за отварање, али је бриљирао на сложеним и динамичним позицијама у средњој игри, где је био у свом елементу.“
Једна од најлепших успомена шаховског Новог Сада…..Спаски, Глигорић, Карпов, Портиш……као гости Новог Сада и НШК-а.
